Великани трстеничког фудбала
Трстенички Скоблар (како су га Трстеничани звали), Ђорђе Николић познатији као Ђокан, је рођен 31. августа 1946. године у Трстенику. Отац Данило је био месар и имао је радњу са месним прерађевинама, а мајка се звала Цвета. Брат Мирослав (Мира Јумба) је био старији годину дана. Ђоле је почео је да „трчкара“ за кедеркама на трстеничком „Вашаришту“ средином 50-их година прошлог века када је имао само 10 година. Гледао је праве асове – првотимце тадашњег Трстеника, како тренирају, а он се поносито хвалио вршњацима како је лопту враћао у игру Шандору, Цветку, Драђи, Свети и Душку, Џикцу и Куштри…
Као и сваки клинац са моравског шодера, маштао је да заигра и он са њима, да на првенственој утакмици осети мирис свеже покошене траве, да умаже дрес са тазим Лавиним кречом и чује повике крај аут линије: …Ајде Дачинац, лепше то мало… старих трстеничких „шприцераша“ у хладовини старе шљиве код „доњег гола“. Да му се трстенички девојчићи подсмехују испод ока, а да он има тему за бескрајне приче за недељни корзо градским улицама до касно у ноћ.
И дочекао је као млад јуниор, да заигра у плавом трстеничком дресу са 17 година. Одмах се наметнуо својим правовременим пасовима, проигравањима и дугим, дугим лоптама, које су имале очи соколове, падајући право на груди, ногу или главу својих нападача са 40-50 метара даљине. Зато је убрзо и добио популарни надимак „трстенички Скоблар“.
Ђорђе Николић - Ђокан
Међу првим поратним касапницама (месарама), је била и радња Данила Даче Николића, који је снабдевао свежим месом и разноврсним месним прерађевинама, пола тадашње трстеничке вароши. Често се пола младог тима па и сениора налазило на „свињским даћама“ око казана уз шприцере од (вина и клакера) да би се препричавали догађаји са утакмице, уздахивало за пропуштеним шансама и погођеним стативама.
Од фудбала и Вашаришта до трстениче калдрме кроз време. Изабери видео репортажу и подсети се...
Фудбалске легенде о њему
Популарни Ђокан, нам је причао да се није надавао голова, врло мало, али је зато спремио, обрадио, асистирао и буквално „напаковао“, бар 70% голова које су најбољи трстенички голгетери Ж. Илић, З. Ивановић, Д. Јевремовић, Н. Савић, З. Стефановић и други, дали.
…Сећам се, да малтене од средине нашег казненог простора, Ђоканова лопта путује и путује, ка мени на врху противничког шеснаестерца и сви мисле да не могу да је умирим, а ја у лету волеј на прву… Голман није ни трепнуо, а она у мрежи… Прича у даху великан фудубалске игре у Трстенику, популарни Заре …О томе сада могу да сањају ови данашњи новопроизведени нападачи и везни… Уосталом они само о тим лоптама могу да размишљају када их виде на телевизији од светских мајстора. А ми смо некада давних 60-тих и 70-тих играли у својим тимовима са таквим лоптама на теренима Српске и Друге лиге некадашње државе…
Мост између одбране и напада
Дуго ће ФК Трстеник чекати да добије такву спону између одбране и напада. Само је он имао префињен осећај када ће ићи дуга „снајперска“ лопта ка нападу и истуреном крилу-центарфору, или када ће смирити лопту и „сакрити је“ од противника, чиме је противничке играче доводио до очајања, јер популарном Ђокану не можете одузети лопту, без фаула.
Ђорђе Николић је прве фудбалске кораке направио под будним оком тадашњих трстеничких тренера 1955/56 године. Први тренер му је био легендарни Кире (Стеван Кирета) и Радомир-Раша Радосављевић, а потом популарни Мачак (Драгомир Радић), а затим долази Тома Јанковски. Иако је био нижи растом, још као петлић је показивао врлине баратања са лоптом, коју није никада губио у дуелима. Једноставно кедерка је била „запертлана“ за копачке. У прву поставу тима је почео да улази почетком 1963/64. године. Играо је одувек леву полутку, са препознатљивим дугим и тачним пасовима, било високо у противнички шеснаестерац или пас по земљи за брзи шут нападача.
…Незаборавне су ми биле утакмице и игре са нашим Џикцем, па са Правдићем и Дуњом, нерскидиви тандем са левим беком Дулетом-Лилетом, а најбоље пасове и гол лопте сам надавао Јеврему, Зарету и Жики_Чалету. Е то су били нападачи, који су само чекали моју лопту, а када она буде „лансирана“ то су били играчи који су у тренутку давали голове, било ногом било главом.
Трстенички Скоблар, Ђорђе Николић је одигроа стотине утакмица за ФК Трстеник, стално био на мети прволигаша Партизана, али је остао у Трстенику до краја богате фудбалске каријере, која је трајала у граду на Западној Морави, пуних 20 година.
