Великани трстеничког фудбала
Душан Јевремовић – Јеврем (1944-2014) рођен је децембра месеца у месту Улије код Лепосавића. Отац Момир је био железничар, а мајка Љубица је имала познату вуновлачару у Лепосавићу. Поред Душана имали су две ћерке и још једног сина. Душан је са својом супругом Милицом добио два сина, а од њих 3 унука и једну унуку. Ретко се дешава, а то је јединствено за породицу Јевремовић, да су Душан, синови Милан и Предраг, унуци Александар и Јанко за ФК Трстеник (у свим узрастима) активно играли преко 40 година.
Популарни Јеврем је у Трстеник дошао 1967 године, како је сам причао „због фудбала“. Исте године запослио се у „Првој петолетки“ на месту контроле материјала. 
Када је стартовао као првотимац, клуб се такмичио у међуопштинској лиги. За само три-четири године прешло се у три ранга више такмичење, па је то крунисано стартом у Другој српској лиги-југ тог времена. Почетком 70-их година Душан је изврсно играо на месту центарфора и постао љубимац трстеничке публике. Радовао се сваком поготку и ту радост увек је делио са верним навијачима клуба, који је носио име „Прва петолетка“. To су били и најлепши дани у његовом спортском животу.
У својој дугој фудбалској каријери, популарни Јеврем је прво играо за ФК „Ибар“ из Рашке од 1959-1962. године, затим у „14. Октобру“ Крушевац од 1962-1963. године, у „Трепчи” од 1964-1965. године, а у „Првој петолетки“ у Трстенику највише, пуних 15 година где је и завршио фудбалску каријеру. Проглашен је и за Спортисту године у Општини Трстеник за 1974. годину. Опростио се од активне игре фудбала 1975. године. После тога успешно се бавио тренирањем млађих категорија играча у ФК Трстеник.
Душан Јевремовић - Јеврем
Прве четири године основне школе Душан је завршио у Урошевцу, а преостале четири у Рашкој. Даље школовање наставио је у Титовој Митровици где је завршио средњу техничку машинску школу. Прво запослење добио је у Заводима „Црвена застава“ у Крагујевцу. У овом граду задржао се свега шест месеци. Разлог одласка био је фудбал. O том наглом одласку из Kparyjевца Душан је причао: …Послушао сам своја два другара из Трстеника, да дођем у Трстеник и заиграм за „Прву петолетку“. И ето, због фудбала сам те 1967. године стигао у Трстеник…
Од фудбала и Вашаришта до трстениче калдрме кроз време. Изабери видео репортажу и подсети се...
Голгетер, са два ефектна гола 1972. године, допринео је победи Трстеника у пријатељској утакмици против (првака Југославије у фудбалу те године), екипе Железничара из Сарајева.
Рад уз фудбалске дане
…Исте те године (1967.) запослио сам се у „Првој петолетки“ на месту контроле материјала…
У то време Душан изврсно игра на месту центарфора и постаје љубимац трстеничке публике. Радовао се сваком поготку и ту радост увек је делио са верним навијачима Петолетке. To су били и најлепши дани у његовом животу. Посебно истичемо његову незаборавну игру 1972. године, када је у пријатељској утакмици у Трстенику, тадашњем прваку Југославије у фудбалу ФК Железничару из Сарајева, дао два ефектна, ретко виђена гола, а ФК Трстеник победио у тој ревијалној утакмици. Иако је његова популарност у то време била велика, никада није заборављао на своје радне обавезе. Да би успешно могао да обавља послове контроле материјала, завршио је специјални курс у Винчи. Помоћу икс и гама зрака откривао је унутрашње пукотине и порозност у материјалу. Испитивању су се подвргавали отпресци, одливци, откивци, шипкасти материјали, заварени спојеви и сви они материјали од којих се израђују витални делови неког уређаја, а све се то радило у циљу спречавања шкарта и каснијих хаварија.
Да би неко могао да обавља овакву контролу, морао је добро да познаје технологију материјала као и функцију дела у неком склопу. А Душан је то радио стручно, ефикасно и брзо.
Цео град уз фудбал
…У то време се тренирало жестоко. Посебно је радио тренер са одбраном, посебно са нападом, а на крају сви заједно… Када они на крају тренинга „измешају карте“, па још убаце лопту на два гола, прште дуели на све стране, нема милости једних према другима. А тада су у врхунској форми поред легенди Џикца, С. Правдића и Ђокана, били асови: Унук, Јеврем, Заре, Чале, Милтан, Драговић, па у то време млади Бунта, Савић, Стефа, Моша…
Често смо као екипа пред важну утакмицу били у некој врсти „карантина“, а то је био тренутак за бројне анегдоте, шале и још веће дружење. Мало се сећамо бунгалова и дрвених кућица у љубостињском шумарку, али смо често били у хотелима и одмаралиштима по Врњачкој Бањи. Пред одлучујућу утакмицу за улазак у тадашњу Српску лигу, а она је у то време била далеко квалитетнија него данашње Прва и Друга лига, били смо смештени у хотелу-радничком одмаралишту „Серво Михаља“. Тренер нам је био свима знани Љубинко Агатоновић-Бине, а помоћни Раша Радосављевић. Једино су новинари долазили до нас, а наш локални Драган Вучковић, који је тада извештавао за „Политику“ и „Спорт“, нам је доносио вести и слао извештаје са наших припрема.
Од аса до тренера младих
После завршене фудбалске каријере 1975. године, популарни Јеврем је завршио полазну Тренерску школу у Краљеву и врло брзо је преузео да тренира најмлађе трстеничке „клинце“. Ни одговорни послови у фабрици-на радном месту, нису га спречавали да још дуго буде са фудбалом. Често је био са новим треенерима првог тима, који су га увек питали за савете и помоћ. А када су се одигравале утакмице на игралишту крај Мораве, стално је био са другарима уз свој клуб, па и као пензионер.
Спортиста године (1974.), опростио се од фудбала после 15 година активне игре у Трстенику, на утакмици Српске лиге-Југ против Тимочанина 1975. године и то са 8 година капитенског стажа. У Трстенику је дуго играо као центарфор, а задњих 8 година као халф у задњој линији. Први су му честитали синови Милан (тада 5 год) и Предраг (3 год). За период од 15 година, Душан је за Трстеник одиграо око 350 утакмица. У тиму је био како се то фудбалски каже „Катица за све“. Играо је и халфа и полутку, центарфора, лево и десно…
Сви у Трстенику добро памте време почетком 1970-их година, када се играо добар, ефикасан и пожртвован фудбал. Таква је била већина играча. Многи трстенички асови због посла, носталгије и породица, нису напустили свој клуб и отишли у тимове звучнијих имена и вишег ранга такмичења. Тако је и популарни Јеврем остао у граду на Западној Морави и посветио му сво своје фудбалско богатство. А ту спадају и синови Предраг и Милан Јевремовић, који су такође оставили видан траг у игри ФК Трстеник. Они су достојно представљали свог оца у играма трстеничког фудбалског клуба.
Међутим и треће колено фудбалске породице Јевремовић, унук Јанко Јевремовић (2004. годиште), надмашио их је све до сада. Јанко је тренутно једна од кадетских узданица ФК Партизан, а од скоро и репрезентативац Србије у свом узрасту. Као врстан голгетер решета мреже противника у јуниорској лиги, а његово фудбалско време тек долази.
Јанко Јевремовић је поникао у школи фудбала „Југ Богдан“ при ФК Трстеник, где су његови деда, отац, стриц и он сам, за 40 година укупне игре даривали клубу прегршт голова, дриблинга, изузетнох акција, али и стамених одбрана. А све то Јанко има у својим генима и показује на свакој утакмици у дресу ФК Партизан. За његове успехе ћемо још слушати, дивити се и радовати. Овога пута се може слободно рећи – унук, је надвисио деду!
– Како је Јанко Јевремовић дао 5 голова на једној утакмици. (Кликни на линк)!
