Великани трстеничког фудбала
Популарни Жика-Чале, је рођен 1. септембра 1949. године у Чачку. Ту је и направио прве фудбалске кораке, као клинац из основне школе „Милица Павловић-Дара“, из које су потекли и бројни чачански асови: Дуњић, браћа Чакаревић, Данило Кулашевић… Међутим у Чачку се кратко задржао, јер је отац Боривоје добио нови посао у Краљеву и већ од 1962. се нашао у клубу са Ибра, краљевачкој Слоги, у којој је прошао све јуниорске школе и екипе. До 1972. године, Илић је прошао све млађе категорије, од петлића до јуниора, стасавши у врсног голгетера и незаустављивог голгетера Краљевчана.
По причи популарног Чалета, посебно су му као омладинцу остала сећања на легенду Партизана Моцу Вукотића из 1968/69. године, са којим је као јуниор играо у Првој лиги. У првој утакмици у Београду, су изгубили са 3:5 од Партизана, а у другом делу првенства у Краљеву, су опет изгубили и то са 0:7! Свих 7 голова омладинцима Слоге је дао нико други до, Моца Вукотић!
За Слогу је са 18 година потписао и свој први петогодишњи уговор, одигравши велики број првенствених утакмица, све до 1972. године, када због посла прелази у „Прву петолетку“ и почиње да игра за екипу ФК Трстеник. Како сам каже …мени је најлакше у игри било, да дам гол… Играо сам у екипама и тимовима, где су били врсни мајстори са истанчаним прегледом игре, са правовременим и „снајперским“ пасовима, а чији су центар-шутеви били малтене типа „Џајић“. Просто је био грех тако квалитетне лопте, тадашњих виртоуза, не искористити и не дати голове… Од 2-3 шансе, обавезно сам давао 1-2 гола. То се, бар мени, чинило веома лако…
Пролазиле су године и већ га је мамио тренерски позив, а богато фудбалско искуство му је говорило да ће успети и на тим трновитим стазама. Кренуо је на разне курсеве-семинаре за тренере и коначно на Вишу тренерску школу у Нишу. Завршава је успешно у року и настаља усавршавање на полагању бројних лиценци и специјализација. У међувремену стартује као тренер и са првим екипама у окружењу (Подунавци и Ново Село), али праве резултате постиже са својим клубом који му је остао у срцу ФК Трстеником, кога за 3 године уводи у 3 ранга вишу лигу-Српску лигу, харајући теренима Србије…
Живојин Илић - Чале
Живојин Илић Жика-Чале, је са својом породицом, (отац Боривоје железничар, мајка Кринка и млађа сестра Бојанка), започео свој спортски-фудбалски живот у новој средини у Краљеву 1962. године. Од тада је играо је за све млађе селекције Слоге, а у јуниорима је био стандардни играч тима, који је наступао у Првој јуниорској лиги бивше Југославије.
За Слогу, члана Друге савезне лиге, игра све до 1972. године, када се запослио у Првој петолетки у Трстенику, погон монтаже Серво-управљача. Исте године је наступао као велико појачање ФК Трстеника са којим је изборио улазак у Српску лигу, група југ.
– После 4 године играња за ФК Трстеник (који се тада звао Прва петолетка), одлази да игра за екипе из друге лиге (Тимок Зајечар, Напредак, Слога Кв…). У то време постаје центарфор Олимпијске репрезентације Југославије, био је и више пута капитен репрезентације Друге лиге на ревијалним утакмицама, а мало касније и селектор Репрезентације Србије на ревијалним и пробним утакмицама. Као фудбалски тренер, ФК Трстеник је за 3 године од општинске лиге довео до Српсколигаша. Био је зачетник и покретач школе фудбала при ФК Трстеник – Југ Богдан. Довео је у наш град и познатог тренера Мићу Бајића, да одржи предавања и неколико показних тренинга младим тренерима Трстеника. Проглашаван је за тренера године у Општини Трстеник и један је од најактивнијих фудбалских стручњака у нашој средини, поготову за рад са младима.
Од фудбала и Вашаришта до трстениче калдрме кроз време. Изабери видео репортажу и подсети се...
Од голгетера до тренера
Немирног духа, са урођеном жељом за новим успесима и срединама, Живојин Илић мења средине и клубове, почев од ОФК Београда, па Мораве из Ћуприје преко Тимока из Зајечара, Напретка, Слоге, и Металца из Краљева, поново се враћа на трстенички шодер и моравско игралиште. Био је и репрезентативац Илимпијске репрезентације, а у више наврата и капитен репрезентација друге лиге. У граду на Морави и завршава фудбалску каријеру после 15 година игарања фудбала у Трстенику, предаје се новим изазовима, креће неизвесним стазама фудбалских тренера, на којима као и у фудбалској игри, постиже задивљујуће резултате…
Трстенички Герд Милер из 1974.
Почетком 1970-их година, популарни Чале како су га сви у граду на Морави звали, је био на врхунцу славе. тада је у сезони 1972/73 са ФК Трстеником у првенству постигао 26 голова, највише од свих српсколигаша у то време, а тај напад је фудбалској јавности био познат као „убитачна петорка“ (кликни на слику испод). Остварили су рекорд првенства постигавши 77 голова, највише у првенствима те године.
… Оно што свакако треба издвојити је изванредна навална петорка, која је постигла рекордних 77 голова, а таква ефикасност неби могла да се замисли да ту навалу није предводио центарфор Живојин Жика Илић-Чале, који је сам постигао 26 голова. По много чему овај расни голгетер подсећа на славног и легендарног Герда Милера центарфора „Бајерна“ из Минхена. Како стилом игре, изванредним осећајем за гол, техником игре, префињеном игром главом, топовским шутевима и левом и десном ногом, а пре свега и физичким изгледом. У свему реченом Трстеник је имао правог, правцатог Герд Милера у својим редовима… (Драган Вучковић, Љ. Војић-Трибина)
Са свим фудбалским врлинама
Популарни Чале је био страх и трепет за све голмане у тадашњој Српској лиги, било да се играло пред публиком у Трстенику или на гостујућим теренима. Није зато ни чудо што је овај даровити фудбалер запао за око многим прволигашима и тренерима, од којих је навише уздаха у граду на Морави оставио Милутин Шошкић, тренер ОФК Београда. Али ми верујемо да ће Илић остати веран бојама „Трстеника“ и да ће фудбалу у најромантичнијем граду у Поморављу, дати још много својих голова и од свог умећа… (Из Трибине–Д. Вучковић, Љ. Војић).
